O meni

Moje ime je Marija Golubović rođena Đorđević (1982). Po struci sam diplomirani filolog grčkog jezika a po vokaciji još mnogo toga.

U toku mog detinjstva i odrstanja oduvek je postojalo nešto što me je podsticalo na traganje za odgovorima. U tom traganju kroz osnovnu i srednju školu (Gimnazija, jezički smer), fakultet (Filološki fakultet, odsek za grčki jezik i književnost-moja velika ljubav), kroz sami život, ne možeš a da ne počneš da pronalaziš sebe. A to je tek polje beskrajnog traganja i trajnog je oblika. Rođena sam u Leskovcu, malom tzv. ’lele’ i ’kuku’ gradu, koji ima neku svoju draž i lepotu- koju doduše vidimo i veličamo očigledno samo mi koji smo otišli 😉 Mala šala, ali ono što uvek volim da istaknem je odakle sam i da to usput začinim dobro poznatim dijalektom.

Imam utisak da je ona stara ’kakve su ti misli, takav ti je život’ oca Tadeja, bila moja potvrda još kada nisam baš razumela uzrok i posledicu pozitivnog razmišljanja ali sam to radila jer mi se tako više sviđalo. Ispostavilo se da to moje ’stvaranje’ pozitivnim stavom ima i svoje ime a zove se ’stvaranje po automatizmu’. Oduvek sam znala da se vizije i želje ostvaruju. Kako-tako, ostvariće se. Možda boja moje kose neće biti baš ista kao što sam je zamislila ali osećaj hoće sigurno! O čemu maštaju devojčice? Devojčica u meni sanjala je završenom fakultetu, o Njemu koji će joj ispunjavati želje, o lepom životu u harmoniji međuljudskih odnosa, malim jednostavnim a vrednim stvarima koje čine jedan život po njenoj meri. I još uvek ta devojčica u meni živi samo psssssttt, nikom ne pričajte 🙂 Jesam li vam rekla da sam oduvek znala da tako nešto postoji za mene čak iako realnost u tom trenutku, detinjstvo i način odrastanja nije davalo ni naznake da je moguće i da je to moje?! Da, znala sam! Možda sam znala nešto što drugi ne znaju. Tako sam znala i da je On onaj pravi za mene, na kome sam zahvalna ovom Životu jer mi je podario mogućnost da budem baš Markova i baš Veljkova mama. Predivan blagoslov!

A radna biografija?

Nakon završenog fakulteta shvatiš da igra tek počinje! Zapravo, malo kasnije shvatiš to – kad te popusti ona euforija da si sad konačno sve završio! Za početak radila sam razne ’infostud’ poslove dok nisam postala sekretar i prevodilac u kabinetu člana Upravnog Odbora jedne banke. Tada je počela masovna upotreba naziva ’personal assistant’ a nikako ’sekretar ’, zaboga! Kako god da se naziva, ta pozicia je izvor praktičnog znanja, spoznaje međuljudskih odnosa i različitih profila ljudi… sve u svemu jako korisno iskustvo.

U sličnom ritmu sekretara i prevodioca nastavljam u jednoj privatnoj firmi gde ću provesti ukupno 8 godina na različitim pozicijama kao što su: organizator raznih događaja što poslovnih što privatnih, osoba sa istančanim njuhom za vrstu atmosfere –kada šta treba reći a kada šta prećutati-jaaako korisna stvar! Takođe, kao čuvar administrativnog dela u pola noći sam morala da znam koji ugovor gde stoji i gde đavo spava (ali nikom ne govori 🙂 Kuvala najbolje kafe na svetu. Zahvaljujući kolegama, postala sam ekspert za izradu kalkulacija u odseku za spoljnu trgovinu. Kada se osvrnem to je još jedan lep period mog života iza koga su, osim znanja, ostali divni ljudi od kojih neke danas zovem prijateljima. Zar nije čista dobit kada iz nekog perioda svog života profitirate lepim odnosima sa nekim vrednim ljudima?!

Nakon prodaje ove firme, ostala sam u firmi koje je bila ’ćerka firma’ prodatoj i tamo sam, nakon nekog vremena poslovanja, uspela da budem jedini zaposleni jer je bila pred likvidacijom. U tom samovanju i sređivanju papira za likvidaciju, uspela sam da oživim jedan projekat koji će obezbediti podmirenje apsolutno svih dugovanja u tom momentu i opstanak firme za još neko vreme. O da, jako sam bila ponosna na sebe tada.

Firma je ipak otišla u likvidaciju odlukom njenih vlasnika a ja ubrzo saznajem da ću postati mama po drugi put i to je period mog svesnog buđenja i uživanja u svemu što me okružuje. Kasnije je usledilo otvaranje moje firme koja se bavi uvozom i distribucijom kozmetičkih preparata.

Kako uvek biva, sve što u vama čuči čeka pravi trenutak da bude glasno rečeno. Tako sam ja sebi glasno rekla da želim da iskustvo sopstvenog života prenosim na papir kroz formu kratkih priča a objavljivanje svega toga je nešto što je došlo kao NEXT LOGICAL STEP.

I , eto me ovde. Zapravo ovde sam jer to zaista želim i uživam u tome. Jedom rečju, JOY OF LIFE.