Kome biste vi dušu dali…da možete?

 

… A kad nekog tako voliš, onda se kod Boga zadužiš dušu da mu daš. Očima njegovim gledaš, dahom njegovim dišeš, voliš mu oka zenicu…
Zapravo, ovo je ono od čega je Tvoja duša satkana a Ti samo preslikavaš, daješ, ogledaš se… Samo ono što daš, Tvoje je! Ti si ta ljubav i to ludo voljenje svake pore i niti jednog ostvarenja u oblik kakav si ovde. Ne možeš izgubiti to svoje dajući ga nekom drugom, već ga samo dupliraš, umnožavaš, širiš. I to što vidiš prekoputa sebe, Ti si! Samo Ti!
Ne, ne možeš dušu dati nikom pa da ga voliš i više nego sebe. Ne možeš jer možda nije ni tvoja… Možda je samo zalog za ovaj veličanstveni čin zvani Život. Daješ mu njena svojstva, impulse, snagu, sreću, ljutnju, tugu, zanos… A zapravo samo gledaš svoj odraz.

Оставите одговор