MOJ EGO

Dok čekam u redu u pekari, ugledam mladu ženu u belom mantilu sa jaknom preko a oko vrata visi stetoskop. Pomislim:  ’ Zašto svi lekari iz obližnejg bolničkog centra, koji izađu s posla da kupe doručak, obavezno nose stetoskop oko vrata, beli mantil ne skidaju i otako idu ulicom?’ I pomislim: ’Da, pa naravno, žele da pokupe lovorike i na ulici i da pokažu svoju titulu čak i u redu za burek…’Uspem naravno da primetim i da kosu nije oprala ali obesila je stetoskop, zaboga ona je lekar!

Odmah zatim, kao grom iz vedra neba, sinu mi razumevanje prirode mojih misli i zajedljivog osećanja i kažem sebi: ’O da, evo ga tvoj EGO. Utišaj ga!!! Kako?

Pa tako što ćeš pomisliti da je ta mlada žena sa stetoskopom oko vrata u isto vreme i nečija kćer, unuka, možda mama. Neko voli tu ženu sa obešenim stetoskopom u belom mantilu najviše na svetu. I da, zašto i da se ne ponosi i nosi stetoskop kao mali pokretni bilbord na kome piše: ’Da, ja sam bila vredna i marljiva . Da, po meni je Bog posuo prah svetlosti i ko si ti da sumnjaš u njegovo delo i promisao. ’

Odmah me je obuzeo osećaj topline i zahvalnosti što sam prepoznala i osvestila svoj EGO. Nisam nastavila sa prvobitnim mislima sa kojima bih istrunula u zajedljivosti već sam osvestila taj momenat i shvatila da mi to radi EGO koji po svojoj prirodi kada raste daje tu crtu koja zvuči: ’aha, ti si neka faca sad, sta?!’

Neverovatan osećaj moći i lepog osećanja se odmah pokreće unutar nas kada spoznamo da smo bića koja prirodno poseduju EGO ali da se on itekako da ukrotiti i može doneti osećaj duhovnog rasta, ushićenja i jasnoće srećnog življenja.

Marija Golubović

Оставите одговор