Jednostavan način kako da rešite komplikovane odnose

Gordijska veza

Po legendi, kralj Gordios je, kad je postao kralj u Frigiji, posvetio svoju volovsku zapregu bogu Zevsu, te je vezao izuzetno komplikovan čvor na njoj. Tako komplikovan čvor predstavljao je neki veliki problem koji se jako teško rešava. Takozvani gordijski čvor je simbol komplikovane situacije bez izgleda da se reši. Proročište je predvidelo da će onaj ko uspe da razreši ovaj čvor, postati kralj Azije. Naravno, kako je bio komplikovan, niko nije uspeo da ga odveže…

Tu nas priča vodi do Aleksandra Makedonskog, koji je ovaj čvor razrešio na svoj način. Izvukao mač, snažno zamahnuo i presekao ga jednim udarcem!

Da li te muči veza koju ne umeš da prekineš? Ono što se ne može razrešiti, seče se!

Slično gordijskom čvoru, postoji i izraz gordijska veza, a predstavlja svaku vezu koja je neodrživa, mučna a opet egzistira. Zašto? Zato što nas vežu godine prijateljstva, bliske rodbinske relacije, zato što tako treba ili zato što šta će reći ljudi . Razlog ostanka u takvim vezama može biti zapravo izgovor da se tu ostane, razmisli o ovome! Ovo je meni otvorilo oči. Nalaziš se u jednom ćorsokaku godinama. Svaki put isti ishod, svaki put kažeš sebi ’ovako više ne mogu’. To je jedan odnos gde ima ljubavi u onoj meri ukoliko se jedna strana ponaša po merilima druge. Čim se malo skrene kolosek i neko počne da misli svojom glavom, ta veza postaje gordijska. Neodrživa a ipak postoji. Šta je to? Jedno beskrajno mučno stanje gde nema harmonije, nema rešenja, ne postoji način da se strane prihvate onakve kakve jesu. Postoje situacije, takozvani čvorovi ni tamo ni ovamo, što bi naš narod rekao, nit’ se tera, nit’ se vodi. Nikako ne valja i niko nije srećan. Taj čvor neminovno ometa tok jednog odnosa i kad se ti stalno saplićeš, spotičeš, ne možeš da budeš ono ko jesi u tom odnosu. Čestolupiš u zid, dođeš do jedne teške psihološke situacije gde samo poželiš da nestaneš, samo da ne budeš deo tog folklora. Ti voliš taj odnos ali onako kako on ne postoji u realnosti. Zamišljaš ga normalnim, mirnim, punim međusobnog poverenja i podrške. I na kraju to ostane u nekoj drugoj paralelnoj realnosti. Pomenuti čvor bi zasigurno bio odvezan da postoji želja za mirom, normalom. Međutim, čvor je tako jako vezan da se može razrešiti jedino presecanjem. Kao Aleksandar Makedonski.

Prekid dolazi onda kad mu je vreme

Treba prekinuti onda kada dođe vreme za to. Koje je to vreme? Samo će se pokazati. Kad više ne može ni tamo ni ovamo, kada je tesno svuda kud se okreneš pogotovo onda kada ne postoji volja za rešenjem. Ne možeš večno da budeš alka na vratima koju kako ko poželi povuče i uđe u tvoj život bez poštovanja. Jer, kada nema poštovanja, nema ni volje da se čvor odvezuje. Zato treba birati da li treba da insistiramo na vezama i odnosima po svaku cenu ili da presečemo tamo gde se ne može više. Pa, ukoliko se nekad stišaju strasti, spuste lopte… možda izroni nešto potpuno novo. Ne iz početka nego baš iznova… Ipak, kad nema izlaza, predlažem ovo drugo. Preseći i tako razrešiti. Svima padne teret sa srca. Čak i mnogo strpljenja i upornosti da se održi kakav-takav odnos je kao da stalno udaraš glavom u zid (vremenom navikneš i počneš da voliš taj bol u glavi- što nije normalno!) Upravo ovo je situacija koja zahteva da budeš iskren. Da budeš istina! Kada jesi istina, onda razumeš i one koji su sušta suprotnost tebi. Kada razumeš onda možeš da se skloniš i da voliš iz daleka. Ja to radim, volim iz daleka. Onako kako ja zamišljam taj odnos, meni je najlepši na svetu. Ali samo tamo gde zamišljam. Kada zaista razumeš onda možeš da ne zameraš, da ne misliš loše, ali ne možeš više da budeš u tome. Onda se desi taj presek i ti odeš da voliš iz daleka jer kad si blizu nema harmonije, nema ono zbog čega se neki odnosi slave, veličaju i vole.

 

Bolje je biti daleko u ljubavi nego blizu u netrpeljivosti

Čak i kada boli odbacivanje, ponižavanje, neprihvatanje… udaljenost je jedino rešenje. Pitaj sebe šta više voliš: jedan bol bez kraja ili kraj sa jednim bolom? Sve što te boli i ne možeš da rešiš, bilo da nosiš u sebi ili je spoljni faktor, preseci ga! Ne okreći se! Logika nekad mora da prevaziđe saosećanja. Iako boli, veruj mi, ovo će te spasiti od ekstremnih situacija, još gorih odnosa, još težih reči i postupaka. Zašto? Pa, nema potrebe da plivamo u govnima i da govorimo da se volimo! Ljubav ne smrdi, ljubav je čista. Ljubav ne trpi ucene i igrice. Onda kada budemo u stanju da prihvatamo ljude oko sebe onakvima kakvi oni jesu, možda ćemo uspeti. Ali ne mora ni to. Nigde ne piše da se mora!

 

Šta kada prevaziđemo jedni druge?

Ima i onog kada forsirajući neki odnos (tipa, mi se volimo bez obzira na sve, najbolji smo, to je ono najiskrenije i ostala sranja) dođeš ispred sebe i kažeš  ’ma, neću više’. Umoriš se od tog upornog hvaljenja nečeg što više ne liči na ono što je nekad bilo. Ovde se radi o prevazilaženju, o izrastanju u neke drugačije profile ljudi. Naprosto, razvijamo se i idemo nama logičnim putevima i ništa nije garant da ćemo na tom putu naći onog sa kim smo veselo skakutali stazama odrastanja. Ono što treba da ostane je ljubav i razumevanje. Uvek glasam za to. Ponoviću, kada razumeš onda lako prihvataš, ne zameraš, nemaš lošu misao koju bi poslao. Naprotiv, voliš ali iz daleka. Nije greška voleti. Možda grešimo u odabiru ljudi koje volimo međutim, danas zasigurno znam da niko nikom nije greška već poziv na iskustvo i učenje. Zašto? Pa da bi prešao u next level! Svi koji nam dođu u iskustvo imaju zadatak da nas nečemu nauče. Zato ih treba voleti! Voleti sebe u njima, voleti svakog ko te je naterao da pređeš u naredni nivo. U ljudskim odnosima postoje prepreke koje, ma koliko želeli, ne možemo da preskočimo. Čak i ako forsiramo i skoro idealizujemo, potpuno sam sigurna da će to trajati samo do trenutka osvešćenja ko je ko u tom odnosu i kad sebi priznaš ko si ti i ko želiš da budeš! I ovde sam za metodu po principu Aleksandra Makedonskog. Preseci i udalji se u miru i ljubavi. Bolje nego ostati blizu u netrpeljivosti.

 

Nije lako ali je mnogo lakše nego ostati i jesti sopstvenu džigericu

Lako je da se kaže. Ja samo pomislim na snagu uma tog Aleksandra Makedonskog i shvatim da je to jedino moguće rešenje. Sve drugo bi bilo mučenje kao i dosadašnje pokušavanje da ostvariš odnos onakakv kakav oduvek želiš da imaš u svojoj bliskoj okolini. Tako prosto, preseci kao makazama vezu sa ljudima koji ti neki deo života pretvaraju u začarani krug koji nikud ne vodi. Na kraju, imaš svoj put kojim treba da ideš, da stremiš ka svom cilju a ne da trčiš za sopstvenim repom.

 

Toksične veze puštaju korenje, jedu nas dok traju

I sve će proći, bol će proći i napraviće svoj krug kao virus koji prođe za nekoliko dana. Zaboraviće se, nestaće i videćeš i sam/a da će sa tim proći i vreme a sa vremenom i ljubav. Razumem te, tebe koji/a ne možeš. Nemoj misliti da je i meni bilo lako i da nisam godinama čuvala loše odnose samo zato što su to nekakve relacije koje bi trebalo da se čuvaju. Posle preseka shvatam da je mnogo poštenije i lekovitije dati vremena na ovaj tihi način, iz daleka. Ne može se ništa svađom, ubeđivanjem i vređanjem rešiti. Niko nije iznad nikog. Svi smo jedno a zadatak nam je da se spoznamo i prihvatimo ili ne prihvatimo. Bitno je osvestiti da te neko neće ili te hoće onakvog kakvog bi te preoblkovao po svojoj meri. Nije pošetno. Niko nikog ne može preoblikovati, promeniti. To su varke.

Rekla sam a reći ću i opet: Ono što se ne može rešiti, seče se!

Zato, ako pokušaš jednom, dva puta, tri puta… i ne ide, neće ići nikada! Da pokušamo koliko možemo i koliko do nas stoji, to da. Ali ne i da tupkamo u mestu i pravimo se da je sve u redu. Od otrova do otrova se lečimo i taj period nazivamo nekakvim odnosom. Radije ne. Uvek imaš izbor!

Pouka? Rastanak (ne) mora da boli!

Postigao/la si nešto više ukoliko presek dođe bez teških reči, bez lošeg osećaja, bez ružnih misli koje upućuješ drugoj strani. Ti si zaista zreo/la za sledeći korak na razvojnoj lestivici ukoliko nakon zamaha mačem pošalješ ljubav da izleči mesto gde je gordijski čvor zarastao.

Оставите одговор